Lucas 1
1 Á cána que sares han penchabado chibar de pacuaró a narracion es buchías que andré amángue han sinado quereladas.
Buduæi da mnogi poèeše opisivati dogaðaje koji se ispuniše meðu nama,
2 Sásta junos as penáron á amángue sos desde o principio as diqueláron sa’ desquerias aquías, y sináron ministres e varda.
Kao što nam predaše koji isprva sami vidješe i sluge rijeèi biše:
3 Pre o matéjo ha parecido lachó á mángue, despues de orotar mistós sasta se las quereláron desde o principio, libanartelas de pacuaró, ó baro Theophilo.
Namislih i ja, ispitavši sve od poèetka, po redu pisati tebi, èestiti Teofile,
4 Somia que pincharéles a chachipen de ocolas buchías andré que has sinado instruido.
Da poznaš temelj onijeh rijeèi kojima si se nauèio.
5 Sinaba andré os chibéses de Herodes, Crállis de Judea; yeque erajai, sos se hetó Zacharias, e baji de Abías, y desqueri romi es dugidas de Aaron, y o nao de ocóna Elisabeth.
U vrijeme Iroda cara Judejskoga bijaše neki sveštenik od reda Avijna, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronova, po imenu Jelisaveta.
6 Y sinaban os dui lachés anglal de Debél, pirando bi grecos andré os sares mandamientos y eschastras e Erañoró.
A bijahu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovijestima i uredbama Gospodnjijem bez mane.
7 Y na terelaban chaboro, presas Elisabeth sinaba estéril, y os dui chalados dur andré sus chibéses.
I ne imadijahu djece; jer Jelisaveta bješe nerotkinja, i bijahu oboje veæ stari.
8 Y anacó que querelando Zacharias desquero ministerio anglal de Debél andré o orden de desqueri begai,
I dogodi se, kad on služaše po svome redu pred Bogom,
9 Segun o costumbre es erajais, sicabó por desquerí baji á chibar o incienso, chalando andré a cangri e Erañoró.
Da po obièaju sveštenstva doðe na njega da iziðe u crkvu Gospodnju da kadi.
10 Y os hambés catanés sinaban abrí manguelando á Un-debél á la ocana e incienso.
I sve mnoštvo naroda bijaše napolju i moljaše se Bogu u vrijeme kaðenja.
11 Y dicó al Manfariel e Erañoró, sinando en pindré á la bastarí e altar e incienso.
A njemu se pokaza anðeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionoga.
12 Y Zacharias al dicarle cangueló, y peró dal opré ó.
I kad ga vidje Zarija uplaši se i strah napade na nj.
13 Tami o Manfariel le penó: Na darañeles Zacharias, presas tirias ocanagimias han sinado juneladas: y tiri romi Elisabeth chindará á tucue yeque chaboro, y araquelarás desquero nao Juan.
A anðeo reèe mu: ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiæe ti sina, i nadjeni mu ime Jovan.
14 Y terelarás pesquital y alegría, y se asaselarán baribustres manuces andré desquero nacimiento.
I biæe tebi radost i veselje, i mnogi æe se obradovati njegovu roðenju.
15 Presas sinará haro anglal o Erañoró; y na piyará mol ni peñacoró, y sinará perelaló e Peniche desde as poriás de sun dai.
Jer æe biti veliki pred Bogom, i neæe piti vina i sikera; i napuniæe se Duha svetoga još u utrobi matere svoje;
16 Y á baribústres es chabores de Israel querelará limbidiar al Erañó, o Debél de junós.
I mnoge æe sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome;
17 Presas ó chalará anglal de ó sa’ la suncai y sila de Elias, somia querelar limbidiar os carlochines es batuces á os chabores, y os sos na pachibélan al drun es majarés, somia preparar al Erañó una sueti perfecta.
I on æe naprijed doæi pred njim u duhu i sili Ilijnoj da obrati srca otaca k djeci, i nevjernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.
18 Y penó Zacharias al Manfariel: ¿en que pincharé ocóno? presas menda sinelo puró, y minri romí sinela dur andré desqueres chibéses.
I reèe Zarija anðelu: po èemu æu ja to poznati? jer sam ja star i žena je moja vremenita.
19 Y rudeló o Manfariel y penó: sinelo Gabriel, sos asisto anglal de Debél: y sinelo bichabado á penarte, y á lanarte ocóna nueva lachi.
I odgovarajuæi anðeo reèe mu: ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.
20 Y tucue sinarás musilé, y no astisararás chamuliar disde o chibés andré sos ocóno sinará querelado, presas na pachibelaste á minrias vardas, sos se cumplirán á sun chiros.
I evo, onijemiæeš i neæeš moæi govoriti do onoga dana dok se to ne zbude; jer nijesi vjerovao mojim rijeèima koje æe se zbiti u svoje vrijeme.
21 Y os manuces sinaban ujarando á Zacharias: y os sares zibaban de que tasiabase ó andré a cangri.
I narod èekaše Zariju, i èuðahu se što se zabavi u crkvi.
22 Y pur se sicobó abrí, na les astisaraba chamuliar; y chaneláron que habia dicado buchí andré a cangri, y ó lo penó por simaches, y sinaba musilé.
A izišavši ne mogaše da im govori; i razumješe da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nijem.
23 Y pur sináron cumplidos os chibéses de desquero ministerio, se chaló á su quer.
I kad se navršiše dani njegove službe otide kuæi svojoj.
24 Y á la anda de ocónos chibéses se dicó cambri Elisabeth a romi de ó, y sinaba escondida pansch chonos, penando:
A poslije ovijeh dana zatrudnje Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet mjeseci govoreæi:
25 Presas o Erañó me ha querelado ocono andré os chibéses, en que penchabó á nicabar minrio oprobio de enré os manuces.
Tako mi uèini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora meðu ljudima.
26 Y al zobio chonos o Manfariel Gabriel sinaba bichabado de Debél á yeque foros de Galiléa, sos se hetó Nazareth,
A u šesti mjesec posla Bog anðela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret
27 A yeque bedori romandiñada sat manu, sos se hetó Joseph, e quer de David, y o nao e bedori sinaba Maria.
K djevojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija.
28 Y pur chaló o Manfariel andré, anduque sinaba, penó: Un-debél te diñele golipén, perelali de gracia: O Erañó con tucue: Majari tucue enré as cadchiás.
I ušavši k njoj anðeo reèe: raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meðu ženama.
29 Y pur siró juneló ocono, se darañó sat as vardas de ó, y penchababa, que salutacion sinaba ocola.
A ona vidjevši ga poplaši se od rijeèi njegove i pomisli: kakav bi ovo bio pozdrav?
30 Y o Manfariel le penó: na cangueles Maria, presas has alachado gracia anglal de Debél.
I reèe joj anðeo: ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
31 He acoi concebirás andré tiro chepo, y chindarás chaboro, y araquerarás desquero nao Jesus.
I evo zatrudnjeæeš, i rodiæeš sina, i nadjeni mu ime Isus.
32 Ocóla sinará baro, y sinará araquerado chaboro e Udscho, y le diñará Un-debél Erañó o throno de David desquero batu;
On æe biti veliki, i nazvaæe se sin najvišega, i daæe mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova;
I carovaæe u domu Jakovljevu vavijek, i carstvu njegovom neæe biti kraja. (aiōn g165)
34 Y penó Maria al Manfariel: ¿Sasta sinará, ocono? y menda na pincharelo manu.
A Marija reèe anðelu: kako æe to biti kad ja ne znam za muža?
35 Y rudelando o Manfariel, penó: se bestelará opré tucue, y te querelará sombra a sila e Udscho. Y por ocono o Majaro, sos se chindará de tucue, sinará araquerado Chaboro de Debél.
I odgovarajuæi anðeo reèe joj: duh sveti doæi æe na tebe, i sila najvišega osjeniæe te; zato i ono što æe se roditi biæe sveto, i nazvaæe se sin Božij.
36 Y Elisabeth tiri cachicálli siró tambien sinela cambri de yeque chaboro, sinando puri: y ocono sinela o zobio chonos de siró, sos sinela araquerada a esteril.
I evo Jelisaveta tvoja tetka, i ona zatrudnje sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mjesec njojzi, koju zovu nerotkinjom.
37 Presas na sinela chi n’astis para Un-debél.
Jer u Boga sve je moguæe što reèe.
38 Y penó Maria: Menda a lacrí e Erañoró, querelese andré mangue segun tiri varda. Y se chaló o Manfariel.
A Marija reèe: evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po rijeèi tvojoj. I anðeo otide od nje.
39 Y andré ocolas chibéses se ardiñó Maria y chaló al bur, á yeque foros e chim de Judá.
A Marija ustavši onijeh dana otide brzo u gornju zemlju u grad Judin.
40 Y chaló andré o quer de Zacharias, y saludisaró á Elisabeth.
I uðe u kuæu Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
41 Y pur Elisabeth juneló a salutacion de Maria, o chinoró diñó saltos andré desquero trupo: y sinaba Elisabeth perelalí e Peniche.
I kad Jelisaveta èu èestitanje Marijino, zaigra dijete u utrobi njezinoj, i Jelisaveta se napuni Duha svetoga,
42 Y diñó yeque gole y penó: Majari tucue andré as cadchiás, y majaró o mibao e tiro trupo.
I povika zdravo i reèe: blagoslovena si ti meðu ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
43 De duque sinela ocono á mangue, que a Dai e minrio Erañó abillela á mangue?
I otkud meni ovo da doðe mati Gospoda mojega k meni?
44 Presas yescotria que bigoreó a varda de tiri salutacion á minres canés, o chinoró diñó saltos de pesquital andré minrio trupo.
Jer gle, kad doðe glas èestitanja tvojega u uši moje, zaigra dijete radosno u utrobi mojoj.
45 Y majaró ma andré tun men, presas sinará querelado o saro ma fué penado á tucue de parte e Erañoró.
I blago onoj koja vjerova; jer æe se izvršiti što joj kaza Gospod.
46 Y penó Maria: Minri ochi engrandece al Erañó:
I reèe Marija: velièa duša moja Gospoda;
47 Y minri suncai se asaseló andré Debél minrío Salvador.
I obradova se duh moj Bogu spasu mojemu,
48 Presás ha dicado a chinoría de desqueri lacrí: pues ya desde acana as sarias generaciones araquelarán mangue majari.
Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, otsad æe me zvati blaženom svi naraštaji;
49 Ha querdi buchías bariás á mangue ó sos terela sila, y majaró o nao de ó.
Što mi uèini velièinu silni, i sveto ime njegovo;
50 Su canrea sinela de generacion andré generacion opré os sares que le darañelan.
I milost je njegova od koljena na koljeno onima koji ga se boje.
51 Queró sila sat su murcia: queró najar á os superbios sat as imaginaciones de sus carlochines.
Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihova.
52 Queró á os silares perar sus besti, y ardiñó á os humildes.
Zbaci silne s prijestola, i podiže ponižene.
53 Hinchió de buchias lachias á os que terelaban bóquis; y á os balbales mecó chichi.
Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
54 Ustiló andré sun chepó á Israel sun lacró, enjallandose de sun canrea.
Primi Izrailja slugu svojega da se opomene milosti;
Kao što govori ocima našijem, Avraamu i sjemenu njegovu dovijeka. (aiōn g165)
56 Y Maria sinaba sat siró sasta trin chonos: y se limbidió á desquero quer.
Marija pak sjedi s njom oko tri mjeseca, i vrati se kuæi svojoj.
57 Tami Elisabeth se le chaló o chiros de chindar, y chindó yeque chaboro.
A Jelisaveti doðe vrijeme da rodi, i rodi sina.
58 Y juneláron os quiribés y os cachicállis de siró que o Erañó habia querelado canrea bari sat siró, y se alendáron sat siró.
I èuše njezini susjedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
59 Y sinaba que al otoró chibés abilláron á chinar o postin e quilén al chaboró, y le araqueráron del nao de desquero batu, Zacharias.
I u osmi dan doðoše da obrežu dijete, i šæadijahu da mu nadjenu ime oca njegova, Zarija.
60 Y rudelando desqueri dai, penó: nanai, sino Juan sinará araquerado.
I odgovarajuæi mati njegova reèe: ne, nego da bude Jovan.
61 Y le penáron: cayque sinela andré tiri ráti, sos se heta sat ocola nao.
I rekoše joj: nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je tako ime.
62 Y pucháron por simaches al batu e chaboro, como camelaba que se le araquerase.
I namigivahu ocu njegovu kako bi on htio da mu nadjenu ime.
63 Y mangando li, libanó, penando: Juan sinela su nao: y os sares se zibáron.
I zaiskavši dašèicu, napisa govoreæi: Jovan mu je ime. I zaèudiše se svi.
64 Y yescotria sinaba pendrabado desquero mui, y su chipe, y chamuliaba majarificando á Debél.
I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov, i govoraše hvaleæi Boga.
65 Y peró dal opré os sares sunparales: y se penáron de sarias oconas buchias por os sares bures de Judéa.
I uðe strah u sve susjede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se ovaj sav dogaðaj.
66 Y os sares que as junelaban, as ujaraban andré sus carlochines, penando: ¿coin penchabais, que sinará ocona chaboro? Presas a baste e Erañoró sinaba sat ó.
I svi koji èuše metnuše u srce svoje govoreæi: šta æe biti iz ovoga djeteta? I ruka Gospodnja bješe s njim.
67 Y Zacharias sun batu sinaba perelalo e Peniche, y garló baji, penando.
I Zarija otac njegov napuni se Duha svetoga, i prorokova govoreæi:
68 Majaró o Eraño Debél de Israel, presas abilló y diñó mestepé á sun sueti.
Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,
69 Y ardiñó á amangue o rogos de golipen andré o quer de David sun lacró.
I podiže nam rog spasenija u domu Davida sluge svojega,
Kao što govori ustima svetijeh proroka svojijeh od vijeka (aiōn g165)
71 Mestepé de amáres daschmanuces, y de la baste de os sares que na camelan amangue.
Da æe nas izbaviti od našijeh neprijatelja i iz ruku sviju koji mrze na nas;
72 Somia querelar canrea sat amáres batuces, y ojararse de su majarí varda.
Uèiniti milost ocima našijem, i opomenuti se svetoga zavjeta svojega,
73 O juramento sos juró á amaro batu Abraham, que ó diñaria á amangue;
Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našemu da æe nam dati
74 Somia que listrabados de las bastes de amáres daschmanuces, le querelemos servicio bi dal,
Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojijeh, i da mu služimo bez straha,
75 André majaridad, y andré justicia anglal de ó, os sares chibeses de amári chipén.
I u svetosti i u pravdi pred njim dok smo god živi.
76 Y tucue, chaboro, sinarás araquerado Propheta e muy Udscho, presas chalarás anglal la chiché e Erañoró, somia aparejar desqueres drunés:
I ti, dijete, nazvaæeš se prorok najvišega; jer æeš iæi naprijed pred licem Gospodnjijem da mu pripraviš put;
77 Somia diñar conocimiento de golipen á sun sueti para a remision de desqueres grecos.
Da daš razum spasenija narodu njegovu za oproštenje grijeha njihovijeh,
78 Por as porias de canrea de amaro Debél con qué visitó amangue del Udscho e Oriente:
Po dubokoj milosti Boga našega, po kojoj nas je pohodio istok s visine;
79 Somia diñar dut a junós sos bestelélan andré a rachi, y andré o butron de meripen: somia enseelar amáres pindrés á drun de paz.
Da obasjaš one koji sjede u tami i u sjenu smrtnome; da uputiš noge naše na put mira.
80 Y o chaboro se querelaba baro, y sinaba querdi silnó andré suncai; y sinaba andré os desiertos, disde o chibes pur nichobeló á Israel.
A dijete rastijaše i jaèaše duhom, i bijaše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.
