< Süleymanin Məsəlləri 1 >

1 İsrail padşahı Davud oğlu Süleymanın məsəlləri:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Hikmət və tərbiyəyə malik olmaq, Müdrik sözləri dərk etmək üçün,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Salehlik, ədalət, insaf barədə İdrak tərbiyəsi almaq üçün,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Cahillərə uzaqgörənlik, Gənc oğlana bilik və dərrakə vermək üçün;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Qoy hikmətli qulaq asıb müdrikliyini artırsın, Dərrakəli adam sağlam məsləhət alsın.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Bu yolla insanlar məsəl və kinayələri, Hikmətlilərin sözlərini və müəmmalarını anlasınlar.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Rəbb qorxusu biliyin başlanğıcıdır, Amma səfehlər hikmət və tərbiyəyə xor baxar.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Oğlum, ata tərbiyəsinə qulaq as, Ananın öyrətdiklərini kənara atma.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Onlar başını gözəl çələng kimi, Boynunu boyunbağı kimi bəzər.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Oğlum, qoyma səni günahkarlar azdırsın.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Desələr ki: «Gəl bizimlə pusqu qurub qan tökək, Nahaq yerə günahsızları güdək,
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Gəl onları ölülər diyarı kimi diri-diri udaq, Tamam qəbirə düşənlərə bənzəsinlər. (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Onda çoxlu qiymətli sərvət taparıq, Evlərimizi talan malı ilə doldurarıq.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Bizə qoşul, Qoy kisəmiz bir olsun»,
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Oğlum, onlara qoşulma, Yollarına ayaq basma.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Çünki onların ayaqları pisliyə tərəf qaçar, Qan tökməyə tələsər.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Bir quşun gözü önündə Tələ qurmaq faydasızdır.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Çünki onların qurduğu pusqu öz qanlarını tökmək üçündür, Güdməkləri öz canları üçündür.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Tamahkarın yolu həmişə belədir, Tamahı onun canını alar.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Hikmət bayırda ucadan çağırır, Meydanlarda onun səsi ucalır.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 O, səsli-küylü küçələrin başında çağırır, Şəhər darvazalarında deyir:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 «Ey cahillər, nə vaxtadək Cəhaləti sevəcəksiniz? Nə vaxtadək rişxəndçilər rişxənddən zövq alacaq, Axmaqların bilikdən zəhləsi gedəcək?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Məzəmmətimdən düzəlsəydiniz, Ruhumu üstünüzə tökərdim, Sözlərimi sizə bildirərdim.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Sizi çağıranda məni rədd etdiniz, Əlimi uzadanda əhəmiyyət vermədiniz.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Bütün nəsihətlərimi boş saydınız, Məzəmmətlərimi qəbul etmədiniz.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Ona görə də sizin üzərinizə bəla gələndə güləcəyəm, Dəhşət sizi bürüyəndə,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Tufan kimi dəhşət sizə hücum çəkəndə, Sizə qasırğa kimi bəla gələndə, Dara, əziyyətə düşəndə istehza edəcəyəm.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 O vaxt məni çağıranlara cavab verməyəcəyəm, Səylə axtarsalar da, məni tapa bilməyəcəklər.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Çünki onlar biliyə nifrət etdilər, Rəbdən qorxmaq istəmədilər,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Nəsihətimi istəmədilər, Hər məzəmmətimi rədd etdilər.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Buna görə də öz yollarının bəhrəsini yeyəcəklər, Öz nəsihətləri ilə doyacaqlar.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Cahili özbaşınalığı öldürəcək, Axmağı laqeydliyi məhv edəcək.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Mənə qulaq asanlarsa əmin-amanlıqda yaşayacaq, Rahatlıq tapacaq, pislikdən qorxmayacaq».
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

< Süleymanin Məsəlləri 1 >