اَلْمَزَامِيرُ 132

١ 1 تَرْنِيمَةُ ٱلْمَصَاعِدِ اُذْكُرْ يَارَبُّ دَاوُدَ، كُلَّ ذُلِّهِ.

Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

٢ 2 كَيْفَ حَلَفَ لِلرَّبِّ، نَذَرَ لِعَزِيزِ يَعْقُوبَ:

Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

٣ 3 «لَا أَدْخُلُ خَيْمَةَ بَيْتِي. لَا أَصْعَدُ عَلَى سَرِيرِ فِرَاشِي.

"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

٤ 4 لَا أُعْطِي وَسَنًا لِعَيْنَيَّ، وَلَا نَوْمًا لِأَجْفَانِي،

Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

٥ 5 أَوْ أَجِدَ مَقَامًا لِلرَّبِّ، مَسْكَنًا لِعَزِيزِ يَعْقُوبَ».

Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

٦ 6 هُوَذَا قَدْ سَمِعْنَا بِهِ فِي أَفْرَاتَةَ. وَجَدْنَاهُ فِي حُقُولِ ٱلْوَعْرِ.

Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

٧ 7 «لِنَدْخُلْ إِلَى مَسَاكِنِهِ. لِنَسْجُدْ عِنْدَ مَوْطِئِ قَدَمَيْهِ».

Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

٨ 8 قُمْ يَارَبُّ إِلَى رَاحَتِكَ، أَنْتَ وَتَابُوتُ عِزِّكَ.

Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

٩ 9 كَهَنَتُكَ يَلْبَسُونَ ٱلْبِرَّ، وَأَتْقِيَاؤُكَ يَهْتِفُونَ.

Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

١٠ 10 مِنْ أَجْلِ دَاوُدَ عَبْدِكَ لَا تَرُدَّ وَجْهَ مَسِيحِكَ.

Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

١١ 11 أَقْسَمَ ٱلرَّبُّ لِدَاوُدَ بِٱلْحَقِّ لَا يَرْجِعُ عَنْهُ: «مِنْ ثَمَرَةِ بَطْنِكَ أَجْعَلُ عَلَى كُرْسِيِّكَ.

Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

١٢ 12 إِنْ حَفِظَ بَنُوكَ عَهْدِي وَشَهَادَاتِي ٱلَّتِي أُعَلِّمُهُمْ إِيَّاهَا، فَبَنُوهُمْ أَيْضًا إِلَى ٱلْأَبَدِ يَجْلِسُونَ عَلَى كُرْسِيِّكَ».

Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

١٣ 13 لِأَنَّ ٱلرَّبَّ قَدِ ٱخْتَارَ صِهْيَوْنَ. ٱشْتَهَاهَا مَسْكَنًا لَهُ:

Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

١٤ 14 «هَذِهِ هِيَ رَاحَتِي إِلَى ٱلْأَبَدِ. هَهُنَا أَسْكُنُ لِأَنِّي ٱشْتَهَيْتُهَا.

Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

١٥ 15 طَعَامَهَا أُبَارِكُ بَرَكَةً. مَسَاكِينَهَا أُشْبِعُ خُبْزًا.

Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

١٦ 16 كَهَنَتَهَا أُلْبِسُ خَلَاصًا.

Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

١٧ 17 هُنَاكَ أُنْبِتُ قَرْنًا لِدَاوُدَ. رَتَّبْتُ سِرَاجًا لِمَسِيحِي.

Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

١٨ 18 أَعْدَاءَهُ أُلْبِسُ خِزْيًا، وَعَلَيْهِ يُزْهِرُ إِكْلِيلُهُ».

Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.