أَمْثَالٌ 3

١ 1 يَا ٱبْنِي، لَا تَنْسَ شَرِيعَتِي، بَلْ لِيَحْفَظْ قَلْبُكَ وَصَايَايَ.

Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.

٢ 2 فَإِنَّهَا تَزِيدُكَ طُولَ أَيَّامٍ، وَسِنِي حَيَاةٍ وَسَلَامَةً.

Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.

٣ 3 لَا تَدَعِ ٱلرَّحْمَةَ وَٱلْحَقَّ يَتْرُكَانِكَ. تَقَلَّدْهُمَا عَلَى عُنُقِكَ. اُكْتُبْهُمَا عَلَى لَوْحِ قَلْبِكَ،

Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.

٤ 4 فَتَجِدَ نِعْمَةً وَفِطْنَةً صَالِحَةً فِي أَعْيُنِ ٱللهِ وَٱلنَّاسِ.

Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.

٥ 5 تَوَكَّلْ عَلَى ٱلرَّبِّ بِكُلِّ قَلْبِكَ، وَعَلَى فَهْمِكَ لَا تَعْتَمِدْ.

Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.

٦ 6 فِي كُلِّ طُرُقِكَ ٱعْرِفْهُ، وَهُوَ يُقَوِّمُ سُبُلَكَ.

На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.

٧ 7 لَا تَكُنْ حَكِيمًا فِي عَيْنَيْ نَفْسِكَ. ٱتَّقِ ٱلرَّبَّ وَٱبْعُدْ عَنِ ٱلشَّرِّ،

Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.

٨ 8 فَيَكُونَ شِفَاءً لِسُرَّتِكَ، وَسَقَاءً لِعِظَامِكَ.

То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.

٩ 9 أَكْرِمِ ٱلرَّبَّ مِنْ مَالِكَ وَمِنْ كُلِّ بَاكُورَاتِ غَلَّتِكَ،

Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;

١٠ 10 فَتَمْتَلِئَ خَزَائِنُكَ شِبْعًا، وَتَفِيضَ مَعَاصِرُكَ مِسْطَارًا.

И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.

١١ 11 يَا ٱبْنِي، لَا تَحْتَقِرْ تَأْدِيبَ ٱلرَّبِّ وَلَا تَكْرَهْ تَوْبِيخَهُ،

Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.

١٢ 12 لِأَنَّ ٱلَّذِي يُحِبُّهُ ٱلرَّبُّ يُؤَدِّبُهُ، وَكَأَبٍ بِٱبْنٍ يُسَرُّ بِهِ.

Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.

١٣ 13 طُوبَى لِلْإِنْسَانِ ٱلَّذِي يَجِدُ ٱلْحِكْمَةَ، وَلِلرَّجُلِ ٱلَّذِي يَنَالُ ٱلْفَهْمَ،

Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.

١٤ 14 لِأَنَّ تِجَارَتَهَا خَيْرٌ مِنْ تِجَارَةِ ٱلْفِضَّةِ، وَرِبْحَهَا خَيْرٌ مِنَ ٱلذَّهَبِ ٱلْخَالِصِ.

Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.

١٥ 15 هِيَ أَثْمَنُ مِنَ ٱلَّلآلِئِ، وَكُلُّ جَوَاهِرِكَ لَا تُسَاوِيهَا.

Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.

١٦ 16 فِي يَمِينِهَا طُولُ أَيَّامٍ، وَفِي يَسَارِهَا ٱلْغِنَى وَٱلْمَجْدُ.

Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.

١٧ 17 طُرُقُهَا طُرُقُ نِعَمٍ، وَكُلُّ مَسَالِكِهَا سَلَامٌ.

Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.

١٨ 18 هِيَ شَجَرَةُ حَيَاةٍ لِمُمْسِكِيهَا، وَٱلْمُتَمَسِّكُ بِهَا مَغْبُوطٌ.

Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

١٩ 19 ٱلرَّبُّ بِٱلْحِكْمَةِ أَسَّسَ ٱلْأَرْضَ. أَثْبَتَ ٱلسَّمَاوَاتِ بِٱلْفَهْمِ.

Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

٢٠ 20 بِعِلْمِهِ ٱنْشَقَّتِ ٱللُّجَجُ، وَتَقْطُرُ ٱلسَّحَابُ نَدًى.

Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.

٢١ 21 يَا ٱبْنِي، لَا تَبْرَحْ هَذِهِ مِنْ عَيْنَيْكَ. ٱحْفَظِ ٱلرَّأْيَ وَٱلتَّدْبِيرَ،

Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;

٢٢ 22 فَيَكُونَا حَيَاةً لِنَفْسِكَ، وَنِعْمَةً لِعُنُقِكَ.

И биће живот души твојој и накит грлу твом.

٢٣ 23 حِينَئِذٍ تَسْلُكُ فِي طَرِيقِكَ آمِنًا، وَلَا تَعْثُرُ رِجْلُكَ.

Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

٢٤ 24 إِذَا ٱضْطَجَعْتَ فَلَا تَخَافُ، بَلْ تَضْطَجِعُ وَيَلُذُّ نَوْمُكَ.

Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

٢٥ 25 لَا تَخْشَى مِنْ خَوْفٍ بَاغِتٍ، وَلَا مِنْ خَرَابِ ٱلْأَشْرَارِ إِذَا جَاءَ.

Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.

٢٦ 26 لِأَنَّ ٱلرَّبَّ يَكُونُ مُعْتَمَدَكَ، وَيَصُونُ رِجْلَكَ مِنْ أَنْ تُؤْخَذَ.

Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.

٢٧ 27 لَا تَمْنَعِ ٱلْخَيْرَ عَنْ أَهْلِهِ، حِينَ يَكُونُ فِي طَاقَةِ يَدِكَ أَنْ تَفْعَلَهُ.

Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.

٢٨ 28 لَا تَقُلْ لِصَاحِبِكَ: «ٱذْهَبْ وَعُدْ فَأُعْطِيَكَ غَدًا» وَمَوْجُودٌ عِنْدَكَ.

Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.

٢٩ 29 لَا تَخْتَرِعْ شَرًّا عَلَى صَاحِبِكَ، وَهُوَ سَاكِنٌ لَدَيْكَ آمِنًا.

Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.

٣٠ 30 لَا تُخَاصِمْ إِنْسَانًا بِدُونِ سَبَبٍ، إِنْ لَمْ يَكُنْ قَدْ صَنَعَ مَعَكَ شَرًّا.

Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.

٣١ 31 لَا تَحْسِدِ ٱلظَّالِمَ وَلَا تَخْتَرْ شَيْئًا مِنْ طُرُقِهِ،

Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.

٣٢ 32 لِأَنَّ ٱلْمُلْتَوِيَ رَجْسٌ عِنْدَ ٱلرَّبِّ، أَمَّا سِرُّهُ فَعِنْدَ ٱلْمُسْتَقِيمِينَ.

Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.

٣٣ 33 لَعْنَةُ ٱلرَّبِّ فِي بَيْتِ ٱلشِّرِّيرِ، لَكِنَّهُ يُبَارِكُ مَسْكَنَ ٱلصِّدِّيقِينَ.

Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.

٣٤ 34 كَمَا أَنَّهُ يَسْتَهْزِئُ بِٱلْمُسْتَهْزِئِينَ، هَكَذَا يُعْطِي نِعْمَةً لِلْمُتَوَاضِعِينَ.

Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.

٣٥ 35 ٱلْحُكَمَاءُ يَرِثُونَ مَجْدًا وَٱلْحَمْقَى يَحْمِلُونَ هَوَانًا.

Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.