أَمْثَالٌ 2

١ 1 يَا ٱبْنِي، إِنْ قَبِلْتَ كَلَامِي وَخَبَّأْتَ وَصَايَايَ عِنْدَكَ،

Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,

٢ 2 حَتَّى تُمِيلَ أُذْنَكَ إِلَى ٱلْحِكْمَةِ، وَتُعَطِّفَ قَلْبَكَ عَلَى ٱلْفَهْمِ،

Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,

٣ 3 إِنْ دَعَوْتَ ٱلْمَعْرِفَةَ، وَرَفَعْتَ صَوْتَكَ إِلَى ٱلْفَهْمِ،

Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,

٤ 4 إِنْ طَلَبْتَهَا كَٱلْفِضَّةِ، وَبَحَثْتَ عَنْهَا كَٱلْكُنُوزِ،

Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;

٥ 5 فَحِينَئِذٍ تَفْهَمُ مَخَافَةَ ٱلرَّبِّ، وَتَجِدُ مَعْرِفَةَ ٱللهِ.

Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.

٦ 6 لِأَنَّ ٱلرَّبَّ يُعْطِي حِكْمَةً. مِنْ فَمِهِ ٱلْمَعْرِفَةُ وَٱلْفَهْمُ.

Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.

٧ 7 يَذْخَرُ مَعُونَةً لِلْمُسْتَقِيمِينَ. هُوَ مِجَنٌّ لِلسَّالِكِينَ بِٱلْكَمَالِ،

Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,

٨ 8 لِنَصْرِ مَسَالِكِ ٱلْحَقِّ وَحِفْظِ طَرِيقِ أَتْقِيَائِهِ.

Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.

٩ 9 حِينَئِذٍ تَفْهَمُ ٱلْعَدْلَ وَٱلْحَقَّ وَٱلِٱسْتِقَامَةَ، كُلَّ سَبِيلٍ صَالِحٍ.

Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.

١٠ 10 إِذَا دَخَلَتِ ٱلْحِكْمَةُ قَلْبَكَ، وَلَذَّتِ ٱلْمَعْرِفَةُ لِنَفْسِكَ،

Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,

١١ 11 فَٱلْعَقْلُ يَحْفَظُكَ، وَٱلْفَهْمُ يَنْصُرُكَ،

Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,

١٢ 12 لِإِنْقَاذِكَ مِنْ طَرِيقِ ٱلشِّرِّيرِ، وَمِنَ ٱلْإِنْسَانِ ٱلْمُتَكَلِّمِ بِٱلْأَكَاذِيبِ،

Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,

١٣ 13 ٱلتَّارِكِينَ سُبُلَ ٱلِٱسْتِقَامَةِ لِلسُّلُوكِ فِي مَسَالِكِ ٱلظُّلْمَةِ،

Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,

١٤ 14 ٱلْفَرِحِينَ بِفَعْلِ ٱلسُّوءِ، ٱلْمُبْتَهِجِينَ بِأَكَاذِيبِ ٱلشَّرِّ،

Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;

١٥ 15 ٱلَّذِينَ طُرُقُهُمْ مُعْوَجَّةٌ، وَهُمْ مُلْتَوُونَ فِي سُبُلِهِمْ.

Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;

١٦ 16 لِإِنْقَاذِكَ مِنَ ٱلْمَرْأَةِ ٱلْأَجْنَبِيَّةِ، مِنَ ٱلْغَرِيبَةِ ٱلْمُتَمَلِّقَةِ بِكَلَامِهَا،

Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,

١٧ 17 ٱلتَّارِكَةِ أَلِيفَ صِبَاهَا، وَٱلنَّاسِيَةِ عَهْدَ إِلَهِهَا.

Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.

١٨ 18 لِأَنَّ بَيْتَهَا يَسُوخُ إِلَى ٱلْمَوْتِ، وَسُبُلُهَا إِلَى ٱلْأَخِيلَةِ.

Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.

١٩ 19 كُلُّ مَنْ دَخَلَ إِلَيْهَا لَا يَؤُوبُ، وَلَا يَبْلُغُونَ سُبُلَ ٱلْحَيَاةِ.

Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.

٢٠ 20 حَتَّى تَسْلُكَ فِي طَرِيقِ ٱلصَّالِحِينَ وَتَحْفَظَ سُبُلَ ٱلصِّدِّيقِينَ.

Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.

٢١ 21 لِأَنَّ ٱلْمُسْتَقِيمِينَ يَسْكُنُونَ ٱلْأَرْضَ، وَٱلْكَامِلِينَ يَبْقَوْنَ فِيهَا.

Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.

٢٢ 22 أَمَّا ٱلْأَشْرَارُ فَيَنْقَرِضُونَ مِنَ ٱلْأَرْضِ، وَٱلْغَادِرُونَ يُسْتَأْصَلُونَ مِنْهَا.

А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.