أَمْثَالٌ 18

١ 1 ٱلْمُعْتَزِلُ يَطْلُبُ شَهْوَتَهُ. بِكُلِّ مَشُورَةٍ يَغْتَاظُ.

Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

٢ 2 اَلْجَاهِلُ لَا يُسَرُّ بِٱلْفَهْمِ، بَلْ بِكَشْفِ قَلْبِهِ.

Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

٣ 3 إِذَا جَاءَ ٱلشِّرِّيرُ جَاءَ ٱلِٱحْتِقَارُ أَيْضًا، وَمَعَ ٱلْهَوَانِ عَارٌ.

Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

٤ 4 كَلِمَاتُ فَمِ ٱلْإِنْسَانِ مِيَاهٌ عَمِيقَةٌ. نَبْعُ ٱلْحِكْمَةِ نَهْرٌ مُنْدَفِقٌ.

Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

٥ 5 رَفْعُ وَجْهِ ٱلشِّرِّيرِ لَيْسَ حَسَنًا لِإِخْطَاءِ ٱلصِّدِّيقِ فِي ٱلْقَضَاءِ.

Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

٦ 6 شَفَتَا ٱلْجَاهِلِ تُدَاخِلَانِ فِي ٱلْخُصُومَةِ، وَفَمُهُ يَدْعُو بِضَرَبَاتٍ.

Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

٧ 7 فَمُ ٱلْجَاهِلِ مَهْلَكَةٌ لَهُ، وَشَفَتَاهُ شَرَكٌ لِنَفْسِهِ.

Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

٨ 8 كَلَامُ ٱلنَّمَّامِ مِثْلُ لُقَمٍ حُلْوَةٍ وَهُوَ يَنْزِلُ إِلَى مَخَادِعِ ٱلْبَطْنِ.

Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

٩ 9 أَيْضًا ٱلْمُتَرَاخِي فِي عَمَلِهِ هُوَ أَخُو ٱلْمُسْرِفِ.

И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

١٠ 10 اِسْمُ ٱلرَّبِّ بُرْجٌ حَصِينٌ، يَرْكُضُ إِلَيْهِ ٱلصِّدِّيقُ وَيَتَمَنَّعُ.

Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

١١ 11 ثَرْوَةُ ٱلْغَنِيِّ مَدِينَتُهُ ٱلْحَصِينَةُ، وَمِثْلُ سُورٍ عَالٍ فِي تَصَوُّرِهِ.

Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

١٢ 12 قَبْلَ ٱلْكَسْرِ يَتَكَبَّرُ قَلْبُ ٱلْإِنْسَانِ، وَقَبْلَ ٱلْكَرَامَةِ ٱلتَّوَاضُعُ.

Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

١٣ 13 مَنْ يُجِيبُ عَنْ أَمْرٍ قَبْلَ أَنْ يَسْمَعَهُ، فَلَهُ حَمَاقَةٌ وَعَارٌ.

Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

١٤ 14 رُوحُ ٱلْإِنْسَانِ تَحْتَمِلُ مَرَضَهُ، أَمَّا ٱلرُّوحُ ٱلْمَكْسُورَةُ فَمَنْ يَحْمِلُهَا؟

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

١٥ 15 قَلْبُ ٱلْفَهِيمِ يَقْتَنِي مَعْرِفَةً، وَأُذُنُ ٱلْحُكَمَاءِ تَطْلُبُ عِلْمًا.

Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

١٦ 16 هَدِيَّةُ ٱلْإِنْسَانِ تُرَحِّبُ لَهُ وَتَهْدِيهِ إِلَى أَمَامِ ٱلْعُظَمَاءِ.

Дар човеку шири место и води га пред властеље.

١٧ 17 اَلْأَوَّلُ فِي دَعْوَاهُ مُحِقٌّ، فَيَأْتِي رَفِيقُهُ وَيَفْحَصُهُ.

Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

١٨ 18 اَلْقُرْعَةُ تُبَطِّلُ ٱلْخُصُومَاتِ وَتَفْصِلُ بَيْنَ ٱلْأَقْوِيَاءِ.

Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

١٩ 19 اَلْأَخُ أَمْنَعُ مِنْ مَدِينَةٍ حَصِينَةٍ، وَٱلْمُخَاصَمَاتُ كَعَارِضَةِ قَلْعَةٍ.

Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

٢٠ 20 مِنْ ثَمَرِ فَمِ ٱلْإِنْسَانِ يَشْبَعُ بَطْنُهُ، مِنْ غَلَّةِ شَفَتَيْهِ يَشْبَعُ.

Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

٢١ 21 اَلْمَوْتُ وَٱلْحَيَاةُ فِي يَدِ ٱللِّسَانِ، وَأَحِبَّاؤُهُ يَأْكُلُونَ ثَمَرَهُ.

Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

٢٢ 22 مَنْ يَجِدُ زَوْجَةً يَجِدُ خَيْرًا وَيَنَالُ رِضًى مِنَ ٱلرَّبِّ.

Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

٢٣ 23 بِتَضَرُّعَاتٍ يَتَكَلَّمُ ٱلْفَقِيرُ، وَٱلْغَنِيُّ يُجَاوِبُ بِخُشُونَةٍ.

Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

٢٤ 24 اَلْمُكْثِرُ ٱلْأَصْحَابِ يُخْرِبُ نَفْسَهُ، وَلَكِنْ يُوجَدُ مُحِبٌّ أَلْزَقُ مِنَ ٱلْأَخِ.

Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.