أَمْثَالٌ 13

١ 1 اَلِٱبْنُ ٱلْحَكِيمُ يَقْبَلُ تَأْدِيبَ أَبِيهِ، وَٱلْمُسْتَهْزِئُ لَا يَسْمَعُ ٱنْتِهَارًا.

Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

٢ 2 مِنْ ثَمَرَةِ فَمِهِ يَأْكُلُ ٱلْإِنْسَانُ خَيْرًا، وَمَرَامُ ٱلْغَادِرِينَ ظُلْمٌ.

Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

٣ 3 مَنْ يَحْفَظُ فَمَهُ يَحْفَظُ نَفْسَهُ. مَنْ يَشْحَرْ شَفَتَيْهِ فَلَهُ هَلَاكٌ.

Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

٤ 4 نَفْسُ ٱلْكَسْلَانِ تَشْتَهِي وَلَا شَيْءَ لَهَا، وَنَفْسُ ٱلْمُجْتَهِدِينَ تَسْمَنُ.

Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

٥ 5 اَلصِّدِّيقُ يُبْغِضُ كَلَامَ كَذِبٍ، وَٱلشِّرِّيرُ يُخْزِي وَيُخْجِلُ.

На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

٦ 6 اَلْبِرُّ يَحْفَظُ ٱلْكَامِلَ طَرِيقَهُ، وَٱلشَّرُّ يَقْلِبُ ٱلْخَاطِئَ.

Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

٧ 7 يُوجَدُ مَنْ يَتَغَانَى وَلَا شَيْءَ عِنْدَهُ، وَمَنْ يَتَفَاقَرُ وَعِنْدَهُ غِنًى جَزِيلٌ.

Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

٨ 8 فِدْيَةُ نَفْسِ رَجُلٍ غِنَاهُ، أَمَّا ٱلْفَقِيرُ فَلَا يَسْمَعُ ٱنْتِهَارًا.

Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

٩ 9 نُورُ ٱلصِّدِّيقِينَ يُفَرِّحُ، وَسِرَاجُ ٱلْأَشْرَارِ يَنْطَفِئُ.

Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

١٠ 10 اَلْخِصَامُ إِنَّمَا يَصِيرُ بِٱلْكِبْرِيَاءِ، وَمَعَ ٱلْمُتَشَاوِرِينَ حِكْمَةٌ.

Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

١١ 11 غِنَى ٱلْبُطْلِ يَقِلُّ، وَٱلْجَامِعُ بِيَدِهِ يَزْدَادُ.

Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

١٢ 12 ٱلرَّجَاءُ ٱلْمُمَاطَلُ يُمْرِضُ ٱلْقَلْبَ، وَٱلشَّهْوَةُ ٱلْمُتَمَّمَةُ شَجَرَةُ حَيَاةٍ.

Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

١٣ 13 مَنِ ٱزْدَرَى بِٱلْكَلِمَةِ يُخْرِبُ نَفْسَهُ، وَمَنْ خَشِيَ ٱلْوَصِيَّةَ يُكَافَأُ.

Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

١٤ 14 شَرِيعَةُ ٱلْحَكِيمِ يَنْبُوعُ حَيَاةٍ لِلْحَيَدَانِ عَنْ أَشْرَاكِ ٱلْمَوْتِ.

Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

١٥ 15 اَلْفِطْنَةُ ٱلْجَيِّدَةُ تَمْنَحُ نِعْمَةً، أَمَّا طَرِيقُ ٱلْغَادِرِينَ فَأَوْعَرُ.

Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

١٦ 16 كُلُّ ذَكِيٍّ يَعْمَلُ بِٱلْمَعْرِفَةِ، وَٱلْجَاهِلُ يَنْشُرُ حُمْقًا.

Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

١٧ 17 اَلرَّسُولُ ٱلشِّرِّيرُ يَقَعُ فِي ٱلشَّرِّ، وَٱلسَّفِيرُ ٱلْأَمِينُ شِفَاءٌ.

Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

١٨ 18 فَقْرٌ وَهَوَانٌ لِمَنْ يَرْفُضُ ٱلتَّأْدِيبَ، وَمَنْ يُلَاحِظ ٱلتَّوْبِيخَ يُكْرَمْ.

Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

١٩ 19 اَلشَّهْوَةُ ٱلْحَاصِلَةُ تَلُذُّ ٱلنَّفْسَ، أَمَّا كَرَاهَةُ ٱلْجُهَّالِ فَهِيَ ٱلْحَيَدَانُ عَنِ ٱلشَّرِّ.

Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

٢٠ 20 اَلْمُسَايِرُ ٱلْحُكَمَاءَ يَصِيرُ حَكِيمًا، وَرَفِيقُ ٱلْجُهَّالِ يُضَرُّ.

Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

٢١ 21 اَلشَّرُّ يَتْبَعُ ٱلْخَاطِئِينَ، وَٱلصِّدِّيقُونَ يُجَازَوْنَ خَيْرًا.

Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

٢٢ 22 اَلصَّالِحُ يُورِثُ بَنِي ٱلْبَنِينَ، وَثَرْوَةُ ٱلْخَاطِئِ تُذْخَرُ لِلصِّدِّيقِ.

Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

٢٣ 23 فِي حَرْثِ ٱلْفُقَرَاءِ طَعَامٌ كَثِيرٌ، وَيُوجَدُ هَالِكٌ مِنْ عَدَمِ ٱلْحَقِّ.

Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

٢٤ 24 مَنْ يَمْنَعُ عَصَاهُ يَمْقُتِ ٱبْنَهُ، وَمَنْ أَحَبَّهُ يَطْلُبُ لَهُ ٱلتَّأْدِيبَ.

Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

٢٥ 25 اَلصِّدِّيقُ يَأْكُلُ لِشَبَعِ نَفْسِهِ، أَمَّا بَطْنُ ٱلْأَشْرَارِ فَيَحْتَاجُ.

Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.