أَيُّوبَ 33

١ 1 «وَلَكِنِ ٱسْمَعِ ٱلْآنَ يَا أَيُّوبُ أَقْوَالِي، وَٱصْغَ إِلَى كُلِّ كَلَامِي.

Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.

٢ 2 هَأَنَذَا قَدْ فَتَحْتُ فَمِي. لِسَانِي نَطَقَ فِي حَنَكِي.

Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.

٣ 3 اِسْتِقَامَةُ قَلْبِي كَلَامِي، وَمَعْرِفَةُ شَفَتَيَّ هُمَا تَنْطِقَانِ بِهَا خَالِصَةً.

По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.

٤ 4 رُوحُ ٱللهِ صَنَعَنِي وَنَسَمَةُ ٱلْقَدِيرِ أَحْيَتْنِي.

Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.

٥ 5 إِنِ ٱسْتَطَعْتَ فَأَجِبْنِي. أَحْسِنِ ٱلدَّعْوَى أَمَامِي. اِنْتَصِبْ.

Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.

٦ 6 هَأَنَذَا حَسَبَ قَوْلِكَ عِوَضًا عَنِ ٱللهِ. أَنَا أَيْضًا مِنَ ٱلطِّينِ تَقَرَّصْتُ.

Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.

٧ 7 هُوَذَا هَيْبَتِي لَا تُرْهِبُكَ وَجَلَالِي لَا يَثْقُلُ عَلَيْكَ.

Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.

٨ 8 «إِنَّكَ قد قُلْتَ في مَسَامِعِي، وَصَوْتَ أَقْوَالِكَ سَمِعْتُ.

Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:

٩ 9 قُلْتَ: أَنَا بَرِيءٌ بِلَا ذَنْبٍ. زَكِيٌّ أَنَا وَلَا إِثْمَ لِي.

Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.

١٠ 10 هُوَذَا يَطْلُبُ عَلَيَّ عِلَلَ عَدَاوَةٍ. يَحْسِبُنِي عَدُوًّا لَهُ.

Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.

١١ 11 وَضَعَ رِجْلَيَّ فِي ٱلْمِقْطَرَةِ. يُرَاقِبُ كُلَّ طُرُقِي.

Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.

١٢ 12 «هَا إِنَّكَ فِي هَذَا لَمْ تُصِبْ. أَنَا أُجِيبُكَ، لِأَنَّ ٱللهَ أَعْظَمُ مِنَ ٱلْإِنْسَانِ.

Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.

١٣ 13 لِمَاذَا تُخَاصِمُهُ؟ لِأَنَّ كُلَّ أُمُورِهِ لَا يُجَاوِبُ عَنْهَا.

Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?

١٤ 14 لَكِنَّ ٱللهَ يَتَكَلَّمُ مَرَّةً، وَبِٱثْنَتَيْنِ لَا يُلَاحِظُ ٱلْإِنْسَانُ.

Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.

١٥ 15 فِي حُلْمٍ فِي رُؤْيَا ٱللَّيْلِ، عِنْدَ سُقُوطِ سُبَاتٍ عَلَى ٱلنَّاسِ، فِي ٱلنُّعَاسِ عَلَى ٱلْمَضْجَعِ.

У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,

١٦ 16 حِينَئِذٍ يَكْشِفُ آذَانَ ٱلنَّاسِ وَيَخْتِمُ عَلَى تَأْدِيبِهِمْ،

Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,

١٧ 17 لِيُحَوِّلَ ٱلْإِنْسَانَ عَنْ عَمَلِهِ، وَيَكْتُمَ ٱلْكِبْرِيَاءَ عَنِ ٱلرَّجُلِ،

Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;

١٨ 18 لِيَمْنَعَ نَفْسَهُ عَنِ ٱلْحُفْرَةِ وَحَيَاتَهُ مِنَ ٱلزَّوَالِ بِحَرْبَةِ ٱلْمَوْتِ.

Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.

١٩ 19 أَيْضًا يُؤَدَّبُ بِٱلْوَجَعِ عَلَى مَضْجَعِهِ، وَمُخَاصَمَةُ عِظَامِهِ دَائِمَةٌ،

И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.

٢٠ 20 فَتَكْرَهُ حَيَاتُهُ خُبْزًا، وَنَفْسُهُ ٱلطَّعَامَ ٱلشَّهِيَّ.

Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;

٢١ 21 فَيَبْلَى لَحْمُهُ عَنِ ٱلْعِيَانِ، وَتَنْبَرِي عِظَامُهُ فَلَا تُرَى،

Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,

٢٢ 22 وَتَقْرُبُ نَفْسُهُ إِلَى ٱلْقَبْرِ، وَحَيَاتُهُ إِلَى ٱلْمُمِيتِينَ.

И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.

٢٣ 23 إِنْ وُجِدَ عِنْدَهُ مُرْسَلٌ، وَسِيطٌ وَاحِدٌ مِنْ أَلْفٍ لِيُعْلِنَ لِلْإِنْسَانِ ٱسْتِقَامَتَهُ،

Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,

٢٤ 24 يَتَرَاَءَفُ عَلَيْهِ وَيَقُولُ: أُطْلِقُهُ عَنِ ٱلْهُبُوطِ إِلَى ٱلْحُفْرَةِ، قَدْ وَجَدْتُ فِدْيَةً.

Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.

٢٥ 25 يَصِيرُ لَحْمُهُ أَغَضَّ مِنْ لَحْمِ ٱلصَّبِيِّ، وَيَعُودُ إِلَى أَيَّامِ شَبَابِهِ.

И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,

٢٦ 26 يُصَلِّي إِلَى ٱللهِ فَيَرْضَى عَنْهُ، وَيُعَايِنُ وَجْهَهُ بِهُتَافٍ فَيَرُدُّ عَلَى ٱلْإِنْسَانِ بِرَّهُ.

Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.

٢٧ 27 يُغَنِّي بَيْنَ ٱلنَّاسِ فَيَقُولُ: قَدْ أَخْطَأْتُ، وَعَوَّجْتُ ٱلْمُسْتَقِيمَ، وَلَمْ أُجَازَ عَلَيْهِ.

Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.

٢٨ 28 فَدَى نَفْسِي مِنَ ٱلْعُبُورِ إِلَى ٱلْحُفْرَةِ، فَتَرَى حَيَاتِيَ ٱلنُّورَ.

Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.

٢٩ 29 «هُوَذَا كُلُّ هَذِهِ يَفْعَلُهَا ٱللهُ مَرَّتَيْنِ وَثَلَاثًا بِٱلْإِنْسَانِ،

Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,

٣٠ 30 لِيَرُدَّ نَفْسَهُ مِنَ ٱلْحُفْرَةِ، لِيَسْتَنِيرَ بِنُورِ ٱلْأَحْيَاءِ.

Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.

٣١ 31 فَٱصْغَ يَا أَيُّوبُ وَٱسْتَمِعْ لِي. اُنْصُتْ فَأَنَا أَتَكَلَّمُ.

Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.

٣٢ 32 إِنْ كَانَ عِنْدَكَ كَلَامٌ فَأَجِبْنِي. تَكَلَّمْ. فَإِنِّي أُرِيدُ تَبْرِيرَكَ.

Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;

٣٣ 33 وَإِلَّا فَٱسْتَمِعْ أَنْتَ لِي. اُنْصُتْ فَأُعَلِّمَكَ ٱلْحِكْمَةَ».

Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.