< Psalmet 126 >

1 Kur Zoti i bëri robërit e Sionit të kthehen, na u duk si ëndërr.
Кынд а адус Домнул ынапой пе принший де рэзбой ай Сионулуй, паркэ висам.
2 Atëherë goja jonë u mbush me qeshje dhe gjuha jonë me këngë gëzimi, atëherë thuhej midis kombeve: “Zoti ka bërë gjëra të mëdha për ta”.
Атунч, гура не ера плинэ де стригэте де букурие ши лимба, де кынтэрь де веселие. Атунч се спуня принтре нямурь: „Домнул а фэкут марь лукрурь пентру ей!”
3 Zoti ka bërë gjëra të mëdha për ne, dhe jemi tërë gëzim.
Да, Домнул а фэкут марь лукрурь пентру ной ши де ачея сунтем плинь де букурие.
4 Bëj të rikthehen robërit tanë, o Zot, ashtu si përrenjtë në jug.
Доамне, аду ынапой пе принший ноштри де рэзбой ка пе ниште рыурь ын партя де мязэзи!
5 Ata që mbjellin me lotë, do të korrin me këngë gëzimi.
Чей че сямэнэ ку лакримь вор сечера ку кынтэрь де веселие.
6 Vërtetë ecën duke qarë ai që mban farën që do të mbillet, por ai do të kthehet më këngë gëzimi duke sjellë duajt e tij.
Чел че умблэ плынгынд кынд арункэ сэмынца се ынтоарче ку веселие кынд ышь стрынӂе снопий.

< Psalmet 126 >