Luke 10
1 Now after these things, the Lord also appointed seventy others, and sent them two by two ahead of him into every city and place where he was about to come.
А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2 Then he said to them, “The harvest is indeed plentiful, but the laborers are few. Pray therefore to the Lord of the harvest, that he may send out laborers into his harvest.
А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3 Go your ways. Behold, I send you out as lambs among wolves.
Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4 Carry no purse, nor wallet, nor sandals. Greet no one on the way.
Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5 Into whatever house you enter, first say, ‘Peace be to this house.’
У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6 If a son of peace is there, your peace will rest on him; but if not, it will return to you.
И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7 Remain in that same house, eating and drinking the things they give, for the laborer is worthy of his wages. Don’t go from house to house.
А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8 Into whatever city you enter and they receive you, eat the things that are set before you.
И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9 Heal the sick who are there and tell them, ‘God’s Kingdom has come near to you.’
И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10 But into whatever city you enter and they don’t receive you, go out into its streets and say,
И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11 ‘Even the dust from your city that clings to us, we wipe off against you. Nevertheless know this, that God’s Kingdom has come near to you.’
И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12 I tell you, it will be more tolerable in that day for Sodom than for that city.
Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13 “Woe to you, Chorazin! Woe to you, Bethsaida! For if the mighty works had been done in Tyre and Sidon which were done in you, they would have repented long ago, sitting in sackcloth and ashes.
Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14 But it will be more tolerable for Tyre and Sidon in the judgment than for you.
Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. (Hadēs g86)
16 Whoever listens to you listens to me, and whoever rejects you rejects me. Whoever rejects me rejects him who sent me.”
Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17 The seventy returned with joy, saying, “Lord, even the demons are subject to us in your name!”
Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18 He said to them, “I saw Satan having fallen like lightning from heaven.
А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19 Behold, I give you authority to tread on serpents and scorpions, and over all the power of the enemy. Nothing will in any way hurt you.
Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20 Nevertheless, don’t rejoice in this, that the spirits are subject to you, but rejoice that your names are written in heaven.”
Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21 In that same hour, Jesus rejoiced in the Holy Spirit, and said, “I thank you, O Father, Lord of heaven and earth, that you have hidden these things from the wise and understanding, and revealed them to little children. Yes, Father, for so it was well-pleasing in your sight.”
У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22 Turning to the disciples, he said, “All things have been delivered to me by my Father. No one knows who the Son is, except the Father, and who the Father is, except the Son, and he to whomever the Son desires to reveal him.”
И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23 Turning to the disciples, he said privately, “Blessed are the eyes which see the things that you see,
И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24 for I tell you that many prophets and kings desired to see the things which you see, and didn’t see them, and to hear the things which you hear, and didn’t hear them.”
Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25 Behold, a certain lawyer stood up and tested him, saying, “Teacher, what shall I do to inherit eternal life?” (aiōnios g166)
И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
26 He said to him, “What is written in the law? How do you read it?”
А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27 He answered, “You shall love the Lord your God with all your heart, with all your soul, with all your strength, and with all your mind; and your neighbor as yourself.”
А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28 He said to him, “You have answered correctly. Do this, and you will live.”
Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29 But he, desiring to justify himself, asked Jesus, “Who is my neighbor?”
А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30 Jesus answered, “A certain man was going down from Jerusalem to Jericho, and he fell among robbers, who both stripped him and beat him, and departed, leaving him half dead.
А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31 By chance a certain priest was going down that way. When he saw him, he passed by on the other side.
А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32 In the same way a Levite also, when he came to the place and saw him, passed by on the other side.
А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33 But a certain Samaritan, as he traveled, came where he was. When he saw him, he was moved with compassion,
А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34 came to him, and bound up his wounds, pouring on oil and wine. He set him on his own animal, brought him to an inn, and took care of him.
И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35 On the next day, when he departed, he took out two denarii, gave them to the host, and said to him, ‘Take care of him. Whatever you spend beyond that, I will repay you when I return.’
И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36 Now which of these three do you think seemed to be a neighbor to him who fell among the robbers?”
Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37 He said, “He who showed mercy on him.” Then Jesus said to him, “Go and do likewise.”
А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38 As they went on their way, he entered into a certain village, and a certain woman named Martha received him into her house.
А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39 She had a sister called Mary, who also sat at Jesus’ feet and heard his word.
И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40 But Martha was distracted with much serving, and she came up to him, and said, “Lord, don’t you care that my sister left me to serve alone? Ask her therefore to help me.”
А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41 Jesus answered her, “Martha, Martha, you are anxious and troubled about many things,
А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42 but one thing is needed. Mary has chosen the good part, which will not be taken away from her.”
А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
